| Proizvodjaci |
| Prodaja |
| Oprema |
| Voce |
| Zastita bilja |
| Casopisi |
| Izlozbe-sajmovi |
| Saveti strucnjaka |
| Udruzenja |
| Dizajn |
| Knjige |
| Izbor tekstova |
| Potsetnik radova |
| Ekologija |
| Mali bastovani |
| Oglasi |
 
|
HEMIJSKA ZASTITA BILJABiljne kulture su u toku vegetacije stalno izlozene napadu brojnih prirodnih neprijatelja, koji u nasim uslovima izazivaju velike gubitke u proizvodnji. To namece potrebu da se u toku vegetacije redovno preduzimaju mere zastite zasada. Polazeci od toga da se zastita zasniva na primeni hemijskih sredstava koja su jaki otrovi i za domace zivotinje i ljude, potrebno je da se proizvodjaci i neposredni korisnici sredstava za zastitu upoznaju sa uzrocnicima steta do kojih dolazi u toku vegetacije. Od toga zavisi i pravilan izbor preparata za njihovo suzbijanje. Najvazniji uzrocnici steta u biljnoj proizvodnji su: Stetocine (Insekti, Glodari, Ptice, Puzevi, Nematode i Grinje), Bolesti i Korovi. Insekti su najbrojnija grupa koja zasadima nanosi najveca ostecenja. Vecina insekata prolazi kroz vise stanja u toku svog razvica. Pojedini razvojni stadijumi su cesto sasvim razliciti. Zenke odraslih insekata polazu jaja iz kojih se pile larve koje posle izvesnog vremena prelaze u lutku, a lutka u odraslog insekta. Kod pojedinih vrsta stete pricinjavaju larve i odrasli insekti, dok je kod drugih stetan samo jedan od ova dva stadijuma. Grinje ili Pregljevi su veoma sitni pauci na granici vidljivosti golim okom. Veoma su opasne stetocine u poljoprivrednoj proizvodnji. Podjednako su stetne larve i odrasle forme grinja. Ima ih vise vrsta, medjusobno se razlikuju po obliku, boji, velicini i narocito po nacinu zivota. Biljnoj proizvodnji mogu da pricine ogrobne stete. Nematode su sitni, golim okom nevidljivi crvici (glistice) cije je telo najcesce ovalnog oblika, redje kruskastog. Nalaze se svuda u zemljistu. Mnoge napadaju samo odredjene biljne vrste, a ima ih koje napadaju vise kultura. Odredjene vrste nematoda parazitiraju zivotinje pa i coveka, a ima ih i takvih koje su prirodni neprijatelji insekata. Hraneci se biljnim sokovima na biljkama izazivaju razne promene u vidu kvrdzanja, nabiranja lisne povrsine, stvaranje raznih guka, deformacija i gala. Takve biljke zaostaju u razvoju, ne donose rod i veoma brzo se sasuse. Puzevi su stetocine koje zive u raznim zaklonima gde je vlaga jako povisena. Za biljne vrste puzevi golaci predstavljaju opasne stetocine u vlaznim godinama. Veoma su opasni za mlade useve i u vreme nicanja. Kod odraslih biljaka izgrizaju lisnu povrsinu stvarajuci otvore razlicite velicine. Glodari su misevi, pacovi i zecevi. Najvece stete pricinjavaju zecevi narocito u mladim zasadima. U drugu grupu spadaju biljne bakterije, koje nisu tako cesti uzrocnici, a prouzrokuju bolesti koje se najcesce manifestuju u vidu izraslina i pega. Veoma brojnu i za sada nedovoljno izucenu grupu sacinjavaju bolesti koje izazivaju virusi. To su organizmi znatno sitniji od gljiva i bakterija, koji uglavnom izazivaju bolesti u vidu razlicito obojenih pega na listovima. Slavoljub Djordjevic |