Bozikovina ili zelenika (Ilex)
U Srbiji je za ovu vrstu zelenike narodno ime bozikovina, bozje drvce. Cest je pratilac Bukovo-jelovih suma (Goc, Tara). Vec duze vreme zakonom zasticena u Srbiji, kako bi se zastitila od istrebljenja.
 |
ova spororastuca biljka dostize visinu manjeg drveta - 10m i starost do 100 godina. Razvija siroku, gustu krosnju od zemlje. Kora na granama glatka i zelena. Listovi su zimzeleni, kozasti, u senovitom delu krosnje ostro bodljikavog oboda, u svetlom skoro celog oboda. Postoji velika slicnost izmedju listova iz svetlog dela krosnje i lisca zelenceta (Prunus Laurocerasus - lovorvisnja), sto je i Pancica dovodilo u dilemu.
|
Pojedina stabla su muska i zenska, redje jednodoma. Crveni, kostunicavi plodovi na zenskim stablima cine bogati zimski ukras, zbog cega se ovo lepo drvo nekontrolisano sece i lomi za vreme zimskih praznika.
Prirodno obnavljanje bozikovine je dvojako, ali sporo. Vegetativno se siri poleglim zakorenjenim granama i izdancima iz povrsinskih zila, te dobro vezuje teren na nagibu. Crveni, vitaminozni, kiseli plodovi su zimska hrana pticama i sitnim glodarima koji pomazu rasejavanje semena. |
 |
 |
U nasim rasadnicima se, na zalost, bozikovina retko uzgaja Seme prelezi dve do tri godine u semenistu. Oziljenice nekih ukrasnih formi se uglavnom uvoze. zbog sporog rasta potrebno je strpljivo skolovanje. Cene skolovanih sadnica su vrlo visoke. Ukrasne forme, kojih ima nekoliko desetina, se razmnozavaju polozenicama, kalemljenjem ili reznicama koje se tretiraju fitohormonima |
Drvo bozikovine je tvrdo, tesko se cepa, dobro se polira, zuckaste je boje. Upotrebljava se za izradu umetnickih predmeta, za intarzije, kao skupoceni furnir zamenjuje ebanovinu. U hortikulturnim zasadima tipicna vrsta kao i brojne forme bozikovine imaju znacajno mesto.
Dr Olga Puric - Daskalovic
SUME
Revija za rad i poslovnu saradnju,
marketing i integralno gazdovanje sumama
|
