Bez obzira da li ce zima biti blaga ili ostra, pampas trava se obavezno mora zastititi. Ona ima plutast koren, koji je zbog takve gradje vrlo osetljiv. Reaguje na niske temperature, visak ili manjak vode i druge promene. Zbog takvog korena i sama biljka je dosta "razmazena". Najbolje uspeva na lakom i propusnom zemljistu, bogatom hranljivim materijama. Posto je mocvarna biljka, zahteva dovoljno vode, ali samo onoliko koliko moze da "potrosi". Visak vode izaziva truljenje. Zato treba izbegavati mesta sa visokim nivoom podzemnih voda.
Treba je saditi na osuncanim i od vetra zasticenim mestima, a da bi se istakle dekorativne osobine ove biljke sadi se pojedinacno, tako da bude vidljiva sa svih strana. Zbog ostrog lisca ne treba je saditi u blizini staza i pri radu sa njom treba nositi rukavice, najbolje kozne. Sadi se pocetkom jeseni, da bi se sto bolje zakorenila do zime. Odmah po sadnji neophodno ju je zastititi, a isto vazi i za starije biljke. Zastitu treba izvrsiti odredjenim redom:
Prvo se sakupe suvo lisce i trava i u vidu kupe sakupe oko vrata biljke. Da ga vetar ne bi razneo, ovaj sloj se prekrije papirnim dzakom. Nikako plasticnim, da ne bi, usled sakupljanja vode ispod njega doslo do truljenja korena.	Na kraju se odozgo nanese sloj zemlje, nesto deblji duz ivice. Starijim biljkama pozeljno je povezati lisce spiralno, odozdo na gore, cvrstim povezom, kako se voda ne bi slivala u sredisnji deo biljke. Krajem aprila zastita se uklanja i lisce odseca na visini 10 - 30 cm. Ova mera je obavezna, jer omogucava razvoj novih izdanaka. Na istom mestu pampas se moze uzgajati 5 - 6 godina, a posle toga se bokor deli i rasadjuje, najbolje tokom maja meseca.

M. Dragin
(u saradnji sa Laslom Terteljijem)
Dobro JUTRO
Revija za poljoprivredu i ljubitelje prirode