Viola-Wittrockiana

Zeljasta biljka, poreklom iz Evrope, ima okruglaste ili duguljaste izreckane listove na izrazito dugim drškama.

Prve godine cveta posle setve u oktobru a onda naredne godine od marta do juna. Koristi se za ivičnjake, leje, u kućnim vrtovima, za cvetne grupe radi formiranja većih površina, posebno za parkove, gde popunjava vremensku prazninu od marta do maja, kada još nema sezonskog cveća. Ima ih u raznim nijansama: ljubičastoj, beloj, žutoj, tamnomrkoj, narandžastoj, crvenoj i td.

Zahteva rastresito i lako zemljište. Može se koristiti obično baštensko zemljište, ali je još bolje ako mu se doda šumsko zemljište sa istrulelim lišćem. Uspeva na suncu a može i u polusenci. Preko zime se zaliva vrlo retko a u proleće 2 do 3 puta nedeljno.

Proizvođači se žale na slabu klijavost. Seme klija u tami. Temperatura ne sme biti visoka od 15 do 18 stepeni, što se veoma teško postiže s obzirom na to da se seje u letnjim mesecima. Pre setve supstrat treba zaliti fungicidom (previkur) da bi se eliminisale zemljišne gljive. Po setvi seme se pokrije sa 2 do 3 mm fino prosejane dezinfikovane zemlje. Čitav omotač semenke mora biti potpuno vlažan. Setvu valja obavljati u junu, da bi viola cvetala i u jesen, odnosno u oktobru. Po nicanju treba držati ako je moguće nižu temperaturu od 8 do 10 stepeni i treba smanjiti vlažnost. Za oko 4 do 6 nedelja potrebno je biljke pakirati ili saditi  u saksije prečnika 8-9 cm. Kada su dobro ukorenjene i dovoljno bokoraste, biljke prezime napolju bez dodatne zaštite.

Porucite knjigu "Gajenje i negovanje cveća"

"Gajenje i negovanje cveća" Dušan Stanković Kušićanin