Naše gore list

Dr. Mihailo Tošić je dipl. inženjer šumarstva i doktor biotehničkih nauka, oblast genetika i oplemenjivanje šumskog drveća. Pun energije i ako sada u penziji, nije prestao sa radom, već na protiv, svo raspoloživo vreme koristi za stručni i naučno-istraživački rad.

Učestvuje sa naučnim saopštenjima na naučnim kongresima i simpozijumima. Saopštio je ili objavio oko 80 radova. Dosta se bavi proučavanjem genetskog varijabiliteta pojedinih vrsta šumskog drveća, a naročito spontanih mutanata koji se mogu koristiti kao polazni materijal za dobijanje novih ukrasnih kultivara sa atraktivnim estetskim i drugim vrednim osobinama za potrebe hortikulture. Ovim se bavi još od 1963. godine, kada je otkrio spontane mutante jele sa piramidalnim habitusom. Ova jela liči na piramidalni čempres. Veoma je cenjena ne samo što je jedinstvenog izgleda u okviru celog areala jele, već i zbog drugih značajnih osobina. Opisana je kao novi varijetet, klonirana i u manjim količinama Tošić je proizvodi u svojoj bašti.

Pored odavno poznatog stabla zlatnog bora na Zlatiboru, koje se izvalilo i uginulo 2000 godine, našao je još nekoliko različitih mutanata "zlatnih" borova (tri belog i jedan  crnog bora) i postepeno raspoložive kalemgrančice kalemi na podloge običnih borova. Ima i dva veoma interesantna mutanta smrče. Sve su ovo jedinstveni primerci, vredne prirodne retkosti nove za nauku i nisu poznati iz drugih područja. Svi su prikazani na naučnim kongresima i simpozijumima, svetskim (Ljubljana, Solun, Istanbul, Sarajevo) i domaćim (Soko Banja, Vranje, Zlatibor, Vrnjačka Banja, Subotica i dr) u okviru više različitih naučnih saopštenja i uvek su izazvali veliku pažnju kod učesnika.

Prošle godine je počeo da radi i sa Ginko biloba. Kalemi ukrasne varijetete na podloge tipične vrste. Ima i nove selekcije koje je otkrio u sejancima ginka. Nada se da će biti vrlo vredni ukrasni kultivari. Posebno je atraktivna bukva sa zlatnožutim listom, koju je Tošić našao nedaleko od Kotor Varoši u Republici Srpskoj. To je drugi nalaz bukve sa žutim listom u Evropi. Prvo nađeno stablo na Vlasini u blizini Vranja davne 1890. godine nedavno se osušilo usled velike starosti, ne dočekavši da bude vegetativnim načinima razmnoženo i njegov genotip trajno sačuvan. Poznati rasadničar Špet iz Berlina odmah po saznanju da je nađena izvanredna prirodna retkost - stablo bukve na Vlasini, dobavio je kalem grančice i proizvodnjom sadnica raširio našu žutu bukvu, poznatu kao «Zlatia» u evropske parkove. Nemcu iz Berlina nije bilo daleko da dobavi kalem grančice iz Vranja, još u pretprošlom veku, a stablo na Vlasini zaboravljeno od stručnjaka čekalo je da bude i kod nas vegetativno razmnoženo, ali neumitna viševekovna starost prekratila je njegovo uzaludno čekanje.

Dragan R. Sajić