Aktuelno
Kako izabrati četinare
Iako se četinari često smatraju za biljke opšte namene oni ipak imaju neke posebne potrebe. Najvažnija je da nikada ne budu postavljene na suviše istaknuto mesto iz dva razloga ...
Za naše vrtove obično biramo četinare sporog rasta, mada i oni stalno rastu celog svog života i na kraju svi postaju relativno veliki pa se mora ostaviti uvek dovoljno prostora za njihov horizontalni odnosno vertikalni razvoj. I oni postoje u raznim oblicima krošnje: stubasti, konusni ili piramidalni, loptasti, puzeći (koji se obično i ožljavaju tokom svog rasta) ili viseći (žalosni) koji su najčešće kalemljeni na stubastu formu. Pored varijacija u oblicima postoje i uobičajene varijacije u bojama, kao i šareni sa belim ili žutim prelivima koji se obično postavljaju u senovito mesto kako bi ga razveselili svojim svetlucanjem. Kleke (Juniperus) su najpopularniji četinari u svetu i nalaze se u svim klimatskim zonama, imaju najviše različitih oblika i boja. Svi njegovi delovi imaju veoma prijatnu aromu (setite se klekovače). Više im prijaju alkalna zemljišta mada tolerišu i kisela, a dobro uspevaju i na siromašnim zemljištima. Obožavaju dosta sunca. Kao uspravne forme najpopularniji su, Juniperus virginiana 'Skyrocket' zona 2 (za objašnjenje zona vidi priliog), J. comm. Hibernica, J. scop. Blue arrow, potom J. chinensis (zone 3) Gold cone, J. chin. Blue point, i mnogi drugi. Većina puzećih formi su selekcije Juniperus horizontalis (zone 1) i čine odličan pokrivač tla.
Tuje su kod nas najpopularnije a od kleka se razikuju po svojim, umesto igličastim, ljuspastim a složenim kao krljušt listićima. Najčešća je Thuya occidentalis (zona 3). Podnosi laku senku. Zahteva puno vlage, ali ne podnosi previše vlažna zemljišta tokom zime. 'Fastigiata' (zona 2) je stubasta a više konična 'Smaragd' (zona 3 ) koja je sjajno zelena tokom cele godine. Loptaste forme su 'Little Giant' (zona 2),Golden globe, Tiny tim. Sem njih popularne su i Rheingold, Spiralis, i više nego brojne druge. Za malo toplije krajeve su T. orientale, (zona 6) i, T. plicata (zona 5) koje takođe imaju veliki asortiman oblika i boja.
Chamaecyparis je na sredini između kleke i tise, sa lišćem kao iglice, često lepezasto složeno. Vrlo je dobre izdržljivosti (uglavnom zone 3 i 4), nudi sličan asortiman formi kao kleka, ali traži ocedito ali vlažno zemljište kao tuje. C. pisifera 'Boulevard' (zona 4) je koničan sa plavkasto srebrnim lišćem dok je C. p. 'Filifera Nana' (zona 3) spororasući četinar sa tamno zelenim listovima, C.p. 'Nana Aurea' ima zlatasto lišće i vremenom dobija oblik proširene kupe. Na kraju, vrlo popularni C. lawsoniana nudi ogroman asortiman oblika i boja ali ga je moguće saditi u nešto blažoj klimi jer pripada zoni 6.
Tise (Taxus) uglavnom postaju ogromna drveta ali im je rast veoma spor, tako da mnogo dekada imaju prihvatljivu veličinu. Sem toga izuzetno dobro podnose orezivanje i ako se ono sprovodi redovno, mogu zauvek imati prihvatljivu veličinu i oblik. Nenadmašna je kako za ograde tako i za topiari. Njene ravne a tamno zelene iglice i crvene bobice (na ženskim biljkama) , je čine četinarem koji se najlakše prepoznaje i voli. Sve tise podnose senku a smetaju im zimski vetrovi koji lakše isušuju njine relativno široke iglice, te je treba postavljati na zaštićena mesta. Japanska T. cuspidata je najotpornija (zona 3)., i ima različite minijaturne, uspravne i konične forme. Engleska tuja T. baccata nudi više varijeteta uključujući i zlatasto lišće ali je manje čvrstoće (zona 6). Hibrid između njih dve T. X media, npr. 'Hicksii' je otporniji (zona 4) i postaje sve popularniji.
Smrče (Picea) rastu veoma velike i samo redovnim orezivanjem mogu da zadrže veličinu koja odgovara vašem vrtu i podnose različita uključujući i veoma vlažna staništa. Nažalost znatno su osetljivije na razne lisne i štitaste vaši. Postoje i spororastuće forme od kojih je najpopularnija i izuzetno otporna (zona 1) P. glauca 'Conica', koja se nekada naziva i P. g. 'Glauca'. Ima izuzetno gustu koničnu krošnju sa svetlo zelenim izbojcima. Postoje i varijeteti sa plavim iglicama P.g. Sanders blue, Alberta blue ili Arnesons blue ili sa zlatnim izbojcima Rainbow end. Treba ih čuvati od jakog zimskog sunca. Od srebrnih smrča popularna je P.pun.Glauca i globosa.Još neke male loptaste forme su: P.abies Compacta, P.a.Tompa i P.a. Litle gem Na kraju, sibirska smrča (P. omorika) ima divnu gustu loptastu formu, 'Nana' (zona 3).
Bor (Pinus) nas obično asocira na veliko drveće, mada i on ima vrstu sa vrlo popularnom prirodno loptastom formom, Pinus mugo mugo, (zona 1). Da bi dobio kompaktniju formu potrebno mu je orezivati jednogodišnji prirast, kada je u fazi “sveće”, skraćujući je na polovinu krajem proleća. Sem njih postoje i minijaturne forme P. strobus fastigata i P. silvestris fastigata (zona 2). Teže se može naći ali je izuzetno atraktivan i kalemljeni “žalosni “ beli bor P.s. “pendula”.
Jela (Abies) je slična smrči ali bez značajnog asortimana malih formi.
Kako kupiti
E, sada treba kupiti biljku!? Četinari su relativno skupe biljke, pošto sporo rastu i potrebno je nekoliko godina dok ne budu spremni za prodaju. Uz to razmnožavaju se ožiljavanjem ili kalemljenjem što nije baš jednostavan proces. Kupljenu biljku treba dobro osmotriti jer može biti proizvedena iz semena, u kom slučaju je uspeh daljeg uzgoja neizvestan. Nikada ne kupujte biljke sa golim žilama, jer za razliku od listopadnog rastinja četinari nikada ne miruju kompletno, a kada su im žile izložene par sati direktnom vazduhu ona je sigurno ubijena. Korenova bala uvijena u jutu ili biljke uzgajene u saksijamaje su najbolji izbor.
Gde kupiti
Iz iskustva autora, najbolje je kupiti biljku direktno u rasadniku proizvođača.
Kako saditi
Iako se četinari često smatraju za biljke opšte namene oni ipak imaju neke posebne potrebe. Najvažnija je da nikada ne budu postavljene na suviše istaknuto mesto iz dva razloga. Prvo, njihove iglice se lako oštećuju sušenjem zimskim ili vrelim letnjim vetrovima i drugo često pate od sunčanih opekotina ako su uzastopno izložene jakom zimskom suncu tokom dana, pa temperatura naglo padne dosta ispod nule tokom noći. Ako želite da vam četinari budu zelena ograda prema putu, dobro pazite da budu dovoljno udaljeni od puta koji se zimi štiti sa solju. U tom slučaju bolje koristite neko zimzeleno žbunje
Većina četinara obožava sunce ili vrlo blagu senku. Čak i oni koji koji tolerišu senku imaju snažnije izbojke ako imaju viće svetla. Posebno je važno da kod četinara uspravnog rasta ne dođe do zasenjivanja njihove osnove, kada će oni izgubiti svoje donje iglice i grančice i postatil nezgrapni. Za razliku od listopadnih žbunova, četinari nemaju tako izražene spavajuće pupoljke, tako da je jedino rešenje, kako bi prikrili nastalu štetu, posaditi novu biljku u njenom podnožju.
Potrebe za zemljištem su različite, ali većina četinara zahteva dobro ocedito zemljište, a neki izvanredno podnose sušu. Iako većina četinara voli blago kisela zemljišta, klekama i nekim borovima više odgovara neutralna ili blago alkalna sredina, mada podnose i umereno kisela zemljišta.
Sadnju je najbolje obaviti u rano proleće ili ranu jesen kada je vreme još dovoljno toplo, jer su im žile uvek ozbiljno povređene tokom vađenja, te im je neophodan jedan mesec bez suve vrućine ili jake hladnoće da bi pokrenule nove mlade žilice. U slučaju ozbiljnijeg oštećenja korenovog sistema orošavati biljke vodom ili blagom hranom ali samo ujutro sa temperiranom vodom.
Biljke gajene u saksijama kod kojih je korenov sistem netaknut se mogu saditi u svako doba godine ako zemlja nije zamrznuta. Ipak treba izbegavati kasnu jesen u hladnijim krajevima zemlje. Često se dešava da su zbog ograničenog prostora u saksiji žile smotane u krug. Prilikom sadnje ih obavezno što više ispraviti. Dodati 15 cm zemlje nagaziti, dobro zaliti pa ponoviti to još jednom sa novim slojem zemlje.
Ako je korenova bala umotana jutom poželjno ju je ukloniti. Pritom obratiti pažnju da se to obavi tako da se dodatno ne oštećuje korenov sistem, posebno ako bala nije kompaktna. Najbolje je biljku postaviti u pripremljenu rupu i tek kada je izvršeno sve potrebno podešavanje položaja sadnice, ukloniti jutu jer njena razgradnja može da traje godinama.
Praksa zasađivanja je u poslednje vreme doživela radikalne promene. Sadašnje preporuke stručnjaka su da se više ne kopa rupa dublja od korenove bale već da ona mora biti tri puta šira od nje. Takođe ne treba preterivati sa dodavanjem humusa. Kada je zemlja rastresita oko stabla umesto u dubini, biljka će širiti koren u svim pravcima, kao što to radi u divljini, stvarajući tako veću otpornost prema suši i ostalim stresovima. Na kraju oko osnove biljke postaviti pogodan bedem od iskopane zemlje koji će prikupljati vodu koja se sliva i tako obezbediti još malo dodatne vlage tokom kritične prve godine nakon sadnje. Sem toga se preporučuje i mulčiranje.
Kako negovati
Tokom prve godine nakon sadnje redovno zalivati biljku, ali samo ako je zemlja skoro sasvim suva. Uvek zalivaj obilato, jer plitko zalivanje može više štetiti nego koristiti. Sledećih godina zalivati samo tokom veoma ozbiljnih suša. Pored toga zaliti biljku obilato i u kasnu jesen ako nije bilo dovoljno kiše pre snega, jer pošto se iglice ne odbacuju, transpiracija se odvija i tokom zime. Za razliku od širokolisnih biljaka četinari ne pokazuju da im nedostaje voda jer ne mogu da venu. Jedini simptom stresa od suše je vidljiv kada biljka već počinje da umire odbacujući iglice jednu po jednu… i čak i tada treba da prođu meseci dok njena smrt ne postane vidljiva.
Mnogi ljudi greše previše hraneći svoje četinare, što dovodi do obilnog ali slabašnog rasta, što će izazvati oštećenja tokom kritičnih zimskih meseci ili ozbiljnih letnjih suša. Jednom godišnje treba dodati malo đubriva koje se sporo razlaže a bogato je fosforom ali sa malo azota. Većina četinara se sasvim lepo oporavlja od zimskih oštećenja i bez naše pomoći.
Kako formirati
Jedna od grešaka koje pravimo pri uzgoju četinara je što prosto zaboravimo na njih, te oni narastu ili se prošire previše i tada je kasno za elegantnu popravku. Tada ih je nemoguće orezati a da i dalje deluju atraktivno. Iako su, četinari koji se koriste u vrtu, ili bi bar trebalo da budu, spororastući, potrebno ih je stalno osmatrati i blagovremeno predviđati njihov rast.
Oni koji se koriste za ograde se mogu orezati krajem proleća a tuje i tise koje nastavljaju da rastu i tokom leta, radi lepog izgleda se mogu još jednom ošišati i krajem leta. Patuljaste smrče, jele i borovi se mogu formirati uklanjajući do dve trećine novog prirasta krajem proleća. Suviše naraslim klekama, da bi ostale pod kontrolom se mogu s vremena na vreme ukloniti starije grane, skraćivanjem do zdrave mlade zamene, takođe krajem proleća. Kasnije orezivanje može da oteža zarastanje rana i da nepotrebno stimuliše novi rast. Treba posebno paziti kod orezivanja svih četinara koje imaju jedan vrh (borovi, jele ili smrče), da se orezuje samo prirast iz tekuće godine jer one nemaju spavajuće pupoljke na starijim granama, pa će tako ostati ružne rupe., koje je kasnije praktično nemoguće zakrpiti.
Kako zaštititi zimi
Pretpostavljamo da su odabrani četinari koji izdržavaju uobičajene i očekivane zimske uslove, i da nisu direktno izloženi hladnim zimskim vetrovima. Oblačenje biljaka u prikladnu zimsku odeću, što se nažalost može sve češće sresti, je samo pravljenje jako ružne slike u vašem vrtu.
Biljke sa uspravnim a gustim rastom se moraju zaštititi od težine snega koji ih može saviti a ponekad i slomiti. Najbolje je iza nje diskretno postaviti drveni podupirač, ali ne suviše blizu da se ne ošteti koren, za koji se biljka veže. Ako se ovo pažljivo uradi imaćemo tokom zime biljku koja je i zaštićena i lepo izgleda.
Sem toga, ukoliko je prostor oko biljke okopavan, obavezno u kasnu jesen postaviti oko 10 cm malča, najbolje od grana orezanih četinara, koji će korenu skratiti hladan period zime, a dodatno ga očuvati od velikih i naglih temperaturnih promena tokom zime, kada se zemlja otapa tokom sunčanih dana i ponovo zamrzava preko jako hladnih noći, što dovodi do nepotrebnih stresova i oštećuje za zimu toliko dragocene sitne žilice na korenovom sistemu.
Na kraju svi se moramo složiti da su četinari, tako različitih formi i boja, tako dugovečni a sa tako malo neophodne nege, atraktivni cele godine, nepobedivi i obavezna okosnica svakog vrta.
Prilozi:
· Zone izdržljivosti se koriste za definisanje izdržljivosti biljaka na minimalne temperature i predstavljaju geografska područja u kojima vladaju određene minimalne temperature bitne za rast biljaka. Određuju se kao srednja vrednost minimalnih temperatura u tom području. Tako ako su u poslednjih 5 godina minimalne temperature bile −14 °C, −12 °C, −8 °C, −16 °C, i −13 °C, srednja vrednost je −12.6 °C, što prema ovom dijagramu odgovara zoni 7.
alba - bela
argentea -srebrnasta
atrovirens -tamnozelena
aurea - zlatasta
atrovirens -tamnozelena
aurea - zlatasta
baccatus - sa bobicama
communis - običan, prost
fastigata - stubast
filifera - končasta, otrcana
glauca . plava
globosa . loptasta
grandis - džinovski
heterophylla - sa različitim listovima
hibernica - iz Irske
lutea - žuta
marginata - oivičena
nanus - patuljast
obtusa - tup
pendula - viseća, žalosna
pisifer - kao grašak
plicatus - nafaltano
plumosus - kao feder
procumbens - ravno položeno
sabina - kao metla
squamata - pokriven krljuštima
variegata - šaren
|
Tako ako naučite ove čarobne reči, lakše ćete razumeti kataloge četinara. Odmah iz naziva može da se shvati kako izgleda biljka čiji naziv imate. Naprimer: Taxus baccata "Fastigata Aurea" odmah se prepoznaje kao: stubasta tisa koja ima zlatastu ivicu , ili Juniperus pisifera "Filifera aurea" kao kleku koja ima zlataste končaste grane.
|
Priredio: Pavlović Sava. Mole se svi čitaoci da svoje komentare, dopune, pohvale ili kritike i sugestije dostave na 011-198 388 ili savax2@eunet.yu
Komentari:
Autor: Dragica Vukanovic iz Kraljeva
Posted: 7. februar 2008. 22:13
veoma ste jasni, strucni, jednostavni, sveobuhvatni, prakticni...Zahvalna sam, vi ste No 1! Hvala, veoma mi pomazete!
Autor: urosd
Posted: 28. mart 2008. 00:49
IZUZERTNO MI JE POMOGAO.IZUZETNO INTERESANTAN. MOZE SE PREPORUCITI SVIMA KOJI OZBILJNO ZELE DA SE BAVE UREDJENJEM ZELENIM POVRSINAMA.IMAM JEDNO PITANJE. CETINARE KOJE JE AUTOR PRIKAZAO U OKVIRU SAJTA GDE MOGU DA SE NABAVE. INTERESUJU ME: BOROVI, TUJE,TISE I DR ZIMZELENO DEKORATIVNO DRVECE I ZBUNJE. VELIKI POZDRAV.
Autor: aleksandar
Posted: 16. maj 2008. 01:31
Sad su mi neke stvari malo jasnije ,sad znam sta da radim sa mojim malim elwoodiima tek sam ih zasadio ima 1 mesec i jako su mali.Sluzicu se vasim savetima i preporuciti svakome.
Autor: Beč Stojan
Posted: 19. maj 2008. 13:02
Odlične informacije i medju prvim favoritima ste kod mene. Danas sam prvi put na Vašem sajtu i ima dosta dobrih informacija.
Autor: minimi
Posted: 10. juli 2008. 11:12
Odličan tekst, svima može da puno pomogne u izboru četinara, ali više fotografija bi bile prava pomoć
Autor: goca
Posted: 23. juli 2008. 23:38
Prvi put vidim vas sajt i izuzetno mi se dopao clanak. Imam veliku jelku na placu i tisu staru 8 godina u dvoristu. Tisa se dosta razgranala, tebalo bi da je orezem, nisam bila sigurna kako, ali proucicu jos malo vas clanak i nadam se da cu se snaci. Volela bih da ste napisali nesto o patuljastim cetinarima jer mi je potrebno da postavim na terasu da bi mi cele godine bila zelena. Volim cetinare makar i male, a i smatram da bi u kombinaciji sa cvetnim biljkama bilo vrlo efektno. Pozdrav
Autor: tanja
Posted: 20. avgust 2008. 15:25
Da li postoji neka knjiga o proizvodnji cetinara, a da nije na engleskom jeziku i ko je izdavac ili mozda autor?
Autor: bruno
Posted: 29. avgust 2008. 21:37
lepo jednostavno i poučno ... hvala
Autor: Ana Ivkov
Posted: 1. oktobar 2008. 18:07
Postovani, tekst Vam je sjajan, sa obiljem informacija koje nama laicima do sada nisu bila poznate, a i koje se retko dobiju u kompletu pri kupovini biljke. Bili ste mi od velike pomoci, i jos me jedino interesuje kako se tacno izracunavaju zone, posto je vecina biljaka koja me interesuje oznacena sa zonama 2 i 3, a ako sam dobro shvatila, npr. Beograd je u zoni 7. Da li manji broj oznacava hladnije ili toplije podneblje? Puno hvala jos jednom!
Autor: vlada
Posted: 30. oktobar 2008. 13:39
VRLO INTERESANTANO! IMAM JEDNO PITANJE. GDE MOGU DA SE NABAVE CETINARI KOJE JE AUTOR PRIKAZAO U OKVIRU SAJTA? INTERESUJU ME: BOROVI, TUJE,TISE, ZIMZELENO DEKORATIVNO DRVECE I ZBUNJE. VELIKI POZDRAV.
Autor: maida
Posted: 4. novembar 2008. 18:13
tekst je super upravo pišem seminarski rad o tujama i baš mi je pomogao sve na jednom mjestu
Autor: Danijela
Posted: 10. decembar 2008. 23:32
Postovani, imate sve pohvale od jednog biologa...hvala vam za preneseno znanje
Autor: goja
Posted: 15. februar 2009. 18:40
SVE 5!!!
Autor: DJORDJE
Posted: 10. april 2009. 01:20
interesuje me uzgajanje jelki i gde mogu naci o njima
Autor: miroslav
Posted: 19. april 2009. 23:19
imam smrcu conicu bila je u spirali kada je mogu orezati da i dalje tako raste, hvala za informaciju
Autor: miro
Posted: 2. avgust 2009. 21:05
Veoma mi se dopao vas clanak. Medjutim zeleo bih da znam na koji nacin se moze posaditi trava ispod thuja kao i drugih cetinara , naime sve sto sam probao nakon nekog vremena ugine. Molim za savet.
Autor: katarina radusinovic
Posted: 2. februar 2010. 05:31
Tekst zaslužuje sve pohvale! A moje pitanje je kako da odgajim neki od četinara napolju u žardinjeri, a da posle nekog vremena ne izgledaju ofucano. Strana je sunčana tokom celog dana, a zimi je izloženo vetru. Prisutni su i izduvni gasovi parkiranih automobila (kojih pokušavam da se otarasim). Hvala!