Begonia semperflorens - proizvodnja

Proizvodi se setvom semena i ožiljavanjem reznica. Setva se vrši isključivo u toplom objektu od decembra do februara.

Stalno cvetajuća begonija je jednogodišnja cvetna vrsta, poreklom iz suptropskih oblasti Afrike, Azije i Amerike i spada u grupu biljaka velike dekorativne vrednosti, veoma cenjena u hortikulturi.
Primena joj je u sadnji pri oblikovanju leja, a veoma česta u ocvetnjavanju balkonskih sandučića, žardinjer i posuda.
Stablo je zeleno, nisko, mesnato, pravilno razgranato te stvara bogat cvetni jastučast izgled, visine 20 - 50 cm. Listovi su srcasti - okrugli sjajni, sočni sa balgo snazubljenim rubom, koloritni od zelene do tamnopurpurne boje. Cvetovi su jednostavni ili dupli, beli, roze oranž ili crveni, jednobojni ili dvobojni, sa manje ili više naglašenim žutim prašnicima. Cveta od maja do prvih mrazeva. Najčešće sorte su : ambasador F1- 20 cm visine, bele , roza, crvene; senator F1-20 cm visine, bele, roza, crvene, belo-roza boje; inferno F1- 40- 50 cm visine, bele, roza i crvene boje.
Proizvodi se setvom semena i ožiljavanjem reznica. Setva se vrši isključivo u toplom objektu od decembra do februara . Odlikuje se izuzetno sitnim semenom pa u jednom gramu semena, u zavisnosti od sorte, ima 30.000- 70.000 semenki. Ovako sitno seme iziskuje veliko iskustvo pri setvi i kvalitetan sterilan supstrat (pH= 4,5 -5,5). Ravnomeran raspored semena pri setvi postiže se upotrebom (mešanjem) semena sa nosačem (talk ili pesak). Nakon obavljene setve neophodno je pokrivanje setvenih sandučića staklom ili folijom kako bi se očuvala optimalna vlažnost .
Pri temperaturi 20 - 22º C (25º C) seme niče za 14 -21 dan. Ponik treba čuvati od direktnog sunca. Begonija je vrsta koja se pikira najmanje dva puta. Prvi put posle  6 nedelja nakon setve i to u setvene sandučiće na rastojanje od 3 x 3 cm i drugi put nakon pet nedelja u humusnu mešavinu . Nakon dva pikiranja biljke se sade u saksije prečnika 8 - 9 cm i dalje gaje na temperaturi od 18 - 20º C. Zbog bogate lisne mase preporučljiva je prihrana svakih 14 dana 0,1 % Wuksalom i sl. U slučaju izduženosti biljaka neophodan je tretman sa 0.05- 0.1 % cikocelom u cilju skraćenja internodija, kako bi biljka imala tipičan habitus.
Pre realizacije rasada neophodno je kaljenje rasada iznošenjem rasada iz staklenika u tople leje. Sadnja na stalno mesto, izvodi se po prestanku opasnosti od poznih prolećnih mrazeva(obično posle 15. maja). Na stalno mesto se rasađuju u drugoj polovini maja jer teško podnosi  temperature niže od 13º C, (gube dekorativnost).

Tekst preuzet iz knjige:«Proizvodnja povrća i cveća u zaštićenom prostoru»