Hortikultura
Žive ograde
Specijalnom, gustom i linijskom sadnjom pojedinih vrsta drveća ili šiblja može se formirati živa ograda.
Kako će živa ograda biti oformljena zavisi od stila vrtne kompozicije. Orezivanjem mogu joj se dati različiti pravilni oblici ili će živu ogradu činiti slobodno rastuće drveće ili šiblje, ali u svakom slučaju koristiće se samo biljne vrste koje dobro podnose orezivanje.Za formiranje živih ograda upotrebljavaju se biljne vrste koje se pored lepog i zanimljivog lišća, odlikuju i zanimljivim cvetovima čija fenofaza dugo traje, kao i plodovima interesantnog oblika i boje, koji dugo i preko zime ostaju na granama.
One se klasifikuju po visini, broju redova u njima i po načinu nege, tj. da li su kresane ili nekresane. Po visini mogu biti niske (do 60 cm visine; bordure za dekorativno oivičavanje), srednje (1,20m; kao psihološka prepreka) i visoke (2m; radi potpune izolacije prostora). Treba izbegavati visinu između 1,50 - 2,20 m.Živa ograda treba da bude gusta, sa razmakom između redova 30-50cm, a u redu 15 - 50 cm u zavisnosti od vrste. Daju lep kontrast boja u odnosu na neke pokrivače tla, kao što je trava, puzavice i cveće. Po broju redova se dele na jednoredne (u jednom kanalu), dvoredne (cik-cak u dva reda) i višeredne (najčešće troredne, cik-cak u tri reda). Najviše se koriste sledeće vrste za jednoredne žive ograde: Thuja sp., Chamaecyparus sp., Prunus laurocerasus, Pyrocantha coccinea, Spirea sp, a za dvoredne: Hibiscus siriacus, Hamamelis japonica, Ligustrum ovalifolium, Buxus sempervirens, Maclura aurantica i dr.Da bi se dobile orezivanjem forme kompaktne i bez ružnih rupa, koriste se vrste fine teksture i sitnijeg lišća. Ako se živica koristi kao fon za neka druga dešavanja onda prema tome treba birati vrste: napr. vrste tamnije boje odlična su podloga za cveće jarkih boja. Neobične ali veoma efektne vrste su: Rosmarinus officinalis (aromatična živica), Viburnum rhytidophilum, Berberis thunbergii i B. sargentiana (koje obzirom na trnje daju odličnu fizičku prepreku). Miks više vrsta u živici daje joj poseban kvalitet. Ovde treba obratiti pažnju ne samo na kompoziciju boja već i na to da vrste imaju približno istu brzinu rasta, jer bi u suprotnom imali velikih problema pri održavanju.Vrste koje se koriste za neformalne, neorezivane žive ograde su one koje prirodno imaju kompaktan habitus spojen sa tlom. Bilo da su to okruglaste forme kao Viburnum Tinus, ili uspravnija forma kao kod vrste Berberis gagnepaini, neorezivane živice se slobodno razvijaju, cvetaju i plodonose (Rosa rugosa, Berberis thunbergii). Izbor vrsta je širok, a treba izbeći one koje imaju uspravnu formu i habitus odignut od tla ili kod nižih vrsta one koje se nekontrolisano šire po tlu.
Drveće i živica mogu da čine vrlo atraktivnu i dekorativnu strukturu, ali je njeno održavanje otežano. Neznatan problem je vezan za orezivanje ograde oko stabla, a veći problem je što senka drveća dovodi do neujednačenog i slabog rasta živice koja se ispod drveta nalazi.
Komentari:
Autor: Stana Milicevic
Posted: 31. maj 2009. 09:50
Sve je u redu sto nas usmeravate. Mene interesuje kako da orezujem ruzmarin i sta mogu od reznice da koristim. Naprimer moze li caj od ruzmarina, ili zacin kada se osusi. Molim vas objasnite mi to. Pozdrav i hbala.
Autor: Djoko Vasić
Posted: 27. avgust 2009. 07:06
Članak je odličan, može da koristi svim koji su ljubitelji prirode i ukrasnog drveća i žbunja. Možda bi bilo dobro da svaku pomenutu vrstu malo opišete i obavezno dodate fotografiju svake opisane vrste i preporuke za gajenje. U svakom slučaju super!
Autor: Jasminka
Posted: 21. septembar 2009. 09:02
Poštovani, molim vas možete mi pomoći da nađem i kupim dvije vrste ruža koje bih voljela imati u svom vrtu.To su ROSA RUGOSA SCABROSA i ROSA RUGOSA ALBA.
Autor: Božica Sandić
Posted: 26. oktobar 2009. 13:37
Članak je dobar, ali kako prepoznati preporučene biljke? Zanima me kako se "trpe" glog i ligustrum, kao i da li mi preporučujete da sa ligustrumom posadim ponegde u redu šiblje koje cveta žuto u rano proleće (ne znam ime). Takođe mi se sviđa trnovito šiblje koje u proleće ima lepe crvene sitne cvetiće, (takođe ne znam ime) a kad procveta kasno je za sadnju.
Autor: Adam
Posted: 26. novembar 2009. 17:00
U principu, ono što sam tražio dobio sam čitanjem vašeg članka. Ostale detalje o pojedinim vrstama biljaka naći ću na internetu pod njihovim latinskim nazivima. Zainteresovan sam za vrstu tuje koja ne raste visoko, da ju ne moram kasnije prikraćivati (obično se uz ograde nalazi dosta telefonskih i/ili električnih linija). Hvala vam.