DIVLJE JAGODE
 |
Koja je radost kad u sumi ugledamo kao krv crvene divlje jagode medju njenim neznim zelenim liscem. A tek slast za nepca! Ovi ljupki, hranljivi plodovi (lazni, u stvari, jer su pravi plodovi samo spoljne zute semenke) izuzetne su po svojim zastitnim svojstvima. Oni sadrze elaginsku kiselinu - specijalno jedinjenje koje onemogucava izazivace kancera da pretvaraju zdrave celije u zlocudne (kancerogene). Uz to nam donose tako potrebne vitamine i minerale, osvezavaju nas i neguju nasu kozu.
|
Divlju jagodu su otkrili jos nasi preci u sojenicama, bila je veoma cenjena u staroj Grckoj i Rimu, u srednjem veku su je smatrali magicnom, a od XVI veka lekari su je ponovo poceli prteporucivati za lecenje razlicitih poremecaja.
Lisce sumske jagode, veoma bogato vitaminom C, upotrebljava se kao jedna od najukusnijih i najboljih zamena za ruski caj. Uvarak od lista i korena istovremeno je jedan od najkorisnijih, jer prociscava krv, podstice rad svih organa, posebno bubrega i smiruje zivce (caj od korena boji mokracu crvenkasto, ali je to sasvim bezopasno). Oblog od zdrobljenih listova smiruje upale i ubrzava srascivanje manjih rana.
Koprivnjaca
Jagoda ima samo jednu manu - posto je pojedu, osetljive osobe dobijaju koprivnjacu. Ovu reakciju organizma vecinom izazivaju nepreradjene belancevine koje iz jagoda ulaze u krv. Osetljive osobe bi trebale da izbegavaju, osim jagoda i jaja, skoljke i cokoladu. Ove osobe slobodno mogu koristiti caj od lista i korena jagode.
|
Slatke sumske jagode dozrevaju od maja, a na planinama sve do augusta (rastu do 1300 m nadmorske visine). One su ne samo ukusne, vec i hranljivije od bastenskih. Vise od 400 gajenih sorti nisu prikladne za zdravstvenu primenu.
|
U divljoj jagodi ima 81% vode (u gajenim sortama i do 90%), 6% secera (gajene su siromasnije), limunske i vinske kiseline, kalijuma, gvozdja, mangana, kalcijuma, fosfora, pektina i obilje vitamina C. Jedna solja ovog voca sadrzi 82 mg vitamina C, a to je 120% preporucene dnevne doze. Ista kolicina ima 2,2 grama prehrambenih vlakana i samo 45 kalorija.
Moris Mesege, francuski travar cije savete rado donosimo, preporucuje kuru jagodama svakom ko pati od lenjih creva, gihta, bolesnicima sa problemom jetre, reumaticarima, nervoznim, anemicnim osobama i svima koji se oporavljaju posle bolesti.
Posto kod jagoda polovina secera postoji u obliku vocnog secera, mogu se ukljuciti u dijetnu hranu secernih bolesnika.
Slatke sumske jagode dozrevaju od maja, a na planinama sve do augusta (rastu do 1300 m nadmorske visine). One su ne samo ukusne, vec i hranljivije od bastenskih. Vise od 400 gajenih sorti nisu prikladne za zdravstvenu primenu.
Za ciscenje lica, odrzavanje koze i svezinu tena, umesto gotovih preparata mogu se koristiti divlje jagode u vidu maski od zgnjecenog ploda ili mleko za lepotu. Ovo mleko od svezeg soka jagode pomesanog sa malo svezeg kravljeg mleka nanosi se i ostavi nekoliko sati ili celu noc na licu, a potom ispere ruzinom vodicom.
|
Prirodna zubna pasta
Da li se secate nekadasnje decje zubne paste sa ukusom jagode, pakovane u crvene tube? Mi vam nudimo recept da sami, kod kuce, napravite zubnu pastu i tinkturu za ispiranje usta.
Stucajte u prah pregrst listova i korenja sumske jagode, pa ga pomesajte sa prahom od krede. Istrljajte zube i desni suvom cetkicom sa pripremljenim prahom, a zatim isperite. Desni ce ojacati, a zubna gledj postati otpornija.
Listove sumske jagode nabrane pocetkom leta, kada su vrlo lekoviti, stavite u rakiju. Tom razredjenom rakijom cesto ispirajte usta u slucaju gnojne upale, krvarenja desni ili loseg zadaha.
|
Ako sa izleta donesete oziljene izdanke jagoda, mozete ih presaditi u bastu, najbolje pocetkom jeseni. Razmnozavaju se lako i brzo (nemojte ih zaprasivati i djubriti hemikalijama!), ali gube i aromu i lekovite materije.
U nasoj zemlji rastu jos dve vrste jagoda s jestivim plodovima, koji se, za razliku od obicne sumske jagode, teze odvajaju od lezista. Pucavica, ili turska jagoda, mnogo je sitnija od obicne sumske, a plodovi su slicnog ukusa kao ogrozd. Kitnjaca je snaznija i do 40 cm visoka; plodovi su joj zelenkasto beli i samo na strani okrenutoj suncu crvenkasti, a na povrsini nemaju zrnca.
Mirjana Prsic
|
pretplatite se
pisite uredniku
Predhodni brojevi
Broj 76
Broj 77
Broj 79
Broj 80
Broj 81
Broj 82
Broj 83
 |
