U gradovima, kao najslozenijim antropogenim formacijama stvara se specificna i cesto nepovoljna ekoloska sredina za zivot coveka. Ako se uporedi gradski vazduh sa onim u prigradskoj zoni, moze se konstatovati da u njemu ima znatno manje kiseonika, a veci broj bakterija i mikroba.

Jedan od najvecih pomocnika u borbi sa stetnim gasovima, prasinom i cadji, a i dobar regulator razmene gasova su zelene povrsine, odnosno njihov najvazniji elemenat - vegetacija. Vegetacija ima vazan znacaj u prociscavanju gradskog vazduha od prasine i gasova, koji se taloze na listovima, granama i deblu drveca i siblja i spiraju atmosferskim padavinama na zemlju.

Na zelenim povrsinama u proletnjem i letnjem periodu vazduh sadrzi 42, a u zimskom 37% manje prasine, nego vazduh iznad otvorenih izgradjenih prostora. U dubini sumskog masiva sadrzaj prasine u vazduhu se smanjuje za vise od 2,5 puta. Prasinu najbolje zadrzavaju hrapavi listovi, na primer bresta (Ulmus campestris) ili lisce pokriveno dlacicama, kao kod jorgovana (Syringa vulgaris).

Zelene povrsine upijaju iz vazduha ugljendioksid a obogacuju vazduh kiseonikom. Za 1sat 1ha zelenih zasada absorbuje 8 l ugljendioksida. 1 ha sume izdvaja u vazduh kiseonik u kolicini, koja je dovoljna za odrzavanje zivotnih aktivnosti 30 ljudi.

Zelene povrsine bitno uticu na temperaturu vazduha u gradu, Narocito u toplom periodu godine, kad je temperatura vazduha znatno niza usred zelenih povrsina. Lisce ima veliku sposobnost refleksije, a pored toga biljke isparavaju odredjenu kolicinu vlage, povecavajuci i vlaznost vazduha. Ako uzmemo da je relativna vlaznost na ulici 100%, to ce u ozelenjenom stambenom bloku vlaznost biti 116, a u parku - 204%.
Biljne vrste su u toku svoje dugotrajne evolucije usavrsile takav bioloski sistem zastite od mikroorganizama i drugih negativnih uticaja, da su obezbedile opstanak i uspesno rasprostranjenje u uslovima savremene ekoloske krize. Posebno znacajne zastitne materije su fitoncidi. One ubijaju ili usporavaju razvoj nekih bakterija, izazivaca bolesti. Fitoncidi iz kore jele (Abies sp.) ubijaju bakterije difterije, lisce topole (Populus sp.)- dizenterije. Narocito mnogo fitoncida izdvajaju cetinarske vrste. l ha pod klekom (Juniperus sp.) izdvaja u toku dana i noci 30 kg ovih materija. Vecu kolicinu fitoncida izdvajaju bor (Pinus sp.) i smrca (Picea sp.). Vazduh parkova sadrzi 200 puta manje bakterija nego vazduh iznad ulica.

Zeleni zasadi su jedno od pouzdanih sredstava zastite od buke, smanjujuci nivo buke za 5-10%. Veci procenat upijanja buke imaju visespratni zasadi, tj. oni u cijem je sastavu nekoliko razlicitih drvenastih i zbunastih vrsta. Bolji efekat umanjenja buke postize se primenom sitnolisnog drveca, narocito liscarskih vrsta: mlec (Acer platanoides L.), lipa (Tilia sp.), berlinska topola (Populus x berolinensis Dipp.), luznjak (Quercus robur L.), grab (Carpinus betulus L.), kanadska topola (Populus canaden-sis Asch.), breza (Betula verrucosa Ehrh.) i dr. Zato pravilan izbor odgovaraju}ih vrsta i njihov raspored oko izvora buke mogu da daju znacajne efekte u borbi sa gradskom bukom.

Poslednjih godina znacajno je potenciran problem organizacije odmora gradskog stanovnistva, za cije resavanje znacajnu ulogu imaju zelene povrsine. Zelena boja listova, njihovo tiho sumorenje, prisustvo fitoncida u vazduhu, povecan sadrzaj kiseonika imaju povoljan fizioloski uticaj na nervni sistem coveka, poboljsavaju mu zdravlje i radne sposobnosti. Zbog toga se moze reci da zeleni ambijenti, koji dokazano imaju bolju i zdraviju mikroklimu i cistiji vazduh od ostalih gradskih prostora, stvaraju najbolje uslove za odmor i relaksaciju.

Lj.V.