Za Vas poster
|
CETINARI U ZASTITNIM POJASEVIMA UBLAZUJU STETNO DEJSTVO PESTICIDANajnovija istrazivanja pokazuju da cetinarsko drvece i zbunje, kao sto su borovi, kedrovi, tuje i sl. posadjeni oko povrsina pod usevima smanjuju sirenje cestica pesticida izvan tretiranog polja.
 | Na Univerzitetu u Ohaju izvrseno je prvo istrazivanje o efikasnosti pojedinih biljaka koje se koriste za zastitu od vetra u pogledu upijanja cestica razlicitih zastitanih sredstava kojima se u toku vegetacionog perioda tretiraju poljoprivredne kulture. Rezultati istrazivanja pokazuju da cetinarske vrste u poljezastitanim pojasevima apsorbuju 2-4 puta vise cestica pesticida nego liscarske vrste kao sto su na primer javori sa sirokim listovima ravnih povrsina.
Posto se pesticidi prskaju po usevima, vetar zahvata i odnosi deo kapljica koje se sire i imaju razlicite dimenzije. Najsitnije kapljice se prenose na udaljena mesta i pri najmanjem povetarcu. |
|
Drvece, zbunje pa cak i zeljatse biljke posadjene po obodu polja sa poljoprivrednim usevima deluju kao resetka za fitraciju kapljica iz vazduha. Da bi se utvrdilo koje biljke sakupljaju najvise stetnih kapljica, u laboratoriji je sagradjen eksperimentalni tunel kroz koji je propustana vazdusna struja. Na gornjem delu unutrasnjosti tunela pricvrscene su grancice razlicitih vrsta koje se korisete za zastitu od vetra a zatim je u tunel ubrizgavan obojeni pesticid u vidu rastvora i to brzinom oko 2-5 m/sec, sto odgovara lakom povetarcu. |  | | Potom je merena kolicina nakupljene boje na cetinama i listovima. Tako je utvrdjeno da cetinari akumuliraju 2-4 puta vise boje nego liscari jer poseduju vecu povrsinu koja sakuplja cestice a pri tome i aerodinamicni oblik cetina pogoduje sakupljnju. Naime kada vazdusna struja kruzi oko cetine veci broj kapljica se nakuplja na cetine nego na ravnu povrsinu lista. |
 |
Sledeca pogodnost kod cetinara je ta da ne odbacuju svoje iglice preko zime tako da su posebno efikasni kod prvog tretiranja pesticidima u rano prolece, kada oni pomazu sakupljanju njihovih cestica i sprecavaju raznosenje. |
U nekim zemljama je podizanje poljezastitanih pojaseva obavezno kao sto je to slucaj sa Holandijom. U Velikoj Britaniji i Australiju se dosta radi na unapredjenju ove ideje a u SAD postoji odeljenje i sluzba za konzervaciju prirodnih poljoprivrednih resursa koji sprovode program pomoci inividualnim poljoprivrednicima da podizu i odrzavaju vetrozastitne pojaseve.
dr Mtilda Djukic i
dr Stevan Dozic
profesori Sumarskog fakulteta |  |
|
