KAKTUS KOJI SE JEDE
KORISNA ZABICA
Poznata i kao opuncija, indijska smokva, gospina pogaca, svekrvin jezik, zabica nam leti za rucak nudi svoje cvetove, s jeseni zrele plodove, a mesnato stablo tokom cele godine.
 |
Ova 'bodljikava lepotica" pristigla je u mediteranski deo Evrope u XVI veku iz Meksika, gde se vec tada uzgajala za ishranu. Odomacila se i kod nas, na Mediteranu i slobodno upeva na osuncanim kamenjarima, a u unutrasnjosti je ljubitelji kaktusa neguju u saksijama.
Zabica spada u grmolike kaktuse. Clancii stabljike su joj elipticni, pljosnati i mesnati, cesto veliki i do pola metra. Ruzicasti ili zuckasti krupni cvetovi s brojnim laticama razvijaju se po gornjem rubu ogranaka od maja do jula. U jesen sazrevaju kao jaje veliki, socni, crveni, zuti ili ljubicasti plodovi, koji su, kao i cela biljka, obrasli cupercima bodljikavih dlaka.
|
U narodnoj mediicini upotrebljavaju se svi delovi biljke - plod, cvet, stablo i koren. Sok iz stabljike, u kome ima najvise vode, a zatim secera, belancevina, sluzi, vitamina C i organskih kiselina, izvrstan je oblog za omeksavanje i sazrevanje cireva, za uboje, protiv opekotina i upala koze i sluzokoze. Od oveog soka prave se kozmeticke maske za vlazenje lica.
KAKO DA JE NEGUJETE
Ako ste ljubitelj kaktusa i zelite da Vasa zabica bude primerak za uzor, let je drzite na suncanom, toplom i prozracnom mestu. Zemlja treba da je propusna i hranljiva. Zalivajte je od pocetka teranja izbojaka do polovine augusta normalno, a onda, do pocetka mirovanja, stedljivije. Ako je ne koristite u ishrani mozete je prihranjivat djubrivom za kaktuse sve do polovine jula, dva puta nedeljno, a zatim, da bi se zavrsiilo teranje izboja, obustavite. Zim je ostavite bez vode, na svetlom mestu, na temperaturi 6-8*C.
Presadite je, po potrebi u prolece. Razmnozava se reznicama. Mesto reza mora se sust dve nedelje pre nego je posadite! |
Cela biljka je delotvorna protiv bolova u stomaku, u obliku desetoprocentnog caja. Cvetovi se posebno koriste protiiv kolitisa i nadrazenh creva, kao i protiv uvecane prostrate. Caj od korena pomaze izbacivanju vode iz organizma.
meso zrelih plodova je ukusno, slatko-kiselkasto, socno i jede se sirovo. ri branju i koriscenju treba posebno paziti na sitne bodlje na kori ploda. Najbolje ih je brati u rukavicama, plod uzduzno razrezati i izvaditi socni, mekani deo. Od plodova se mogu praviti dzem i mermelada.
Stabljika se moze peci na rostilju, poput biljne snicle (pri pecenju bodlje se odstranjuju), dok se cvetovi pripremaju kao spargla.
|
M. Prsic
SELO
Jugoslovenska revija za poljoprivredu
|
