Za Vas poster
|
BREZA
(Betula pendula)
Breza je drvo umerenog i hladnog pojasa Evrope, Azije i Amerike. Kod nas raste u zajednici sa drugm vrstama drveca, ili samostalno obrazuje brezove sumarke - brezike. Voli suvo i peskovto zemljiste, kao i puno svetla.
 |
Za brezov sok zna se jos od davnina. I danas se skuplja u mnogim zemljama (Irskoj, Skotskoj, Rusiji, Poljskoj, baltickim zemljama) i koristi u svezem, fermentiranom ili preradjenom stanju. U svezem soku ma do 2% secera - najvise u vreme listanja, dosta kalijuma, kalcijuma i gvozdja. U listovima ima vtamina C, karotina, vitamina E i vaznih minerala.
|
Sok se skuplja
tako sto se na mladom stablu probusi burgijom rupa duboka nekoliko
cm, u nju se utakne cevcica, i sok se skuplja tokom narednih 48 sati.
Posle toga rupa se zatvori drvenim klinom. Iz jednok stabla se moze
dnevno nakupiti oko 4,5 ltara soka, a oko 170 l u sezoni! Cesto busenje
istog stabla stetno deluje na drvo, smanjujuci mu otpornost prema
gljivicnim zarazama. Po toplom vremenu sok brzo fermentira. Brezov
sok mesa se sa vinom secerom, kvascem ili limunom. Moze se piti i
kroz cevcicu direktno iz stabla, ali se cesce skuplja u burad, u kojima
fermentiranekoliko dana, a zatim koristi. Brezovim sokom moze se razredjivati
i vino.
Lisni pupoljci i sasvim mlad lstovi mogu se koristiti za spremanje
corbi i varva.
Caj od brezovih grancica pravi se tako sto se grancice preliju
kljucalom vodom.
Osusenim listovima i grancicama moze se aromatizovati sirce za
salate.
Unutrasnji deo brezove kore moze se samleti u brasno i dodavati
brasnu za mesenje hleba, ili pripremiti kao kasa sa medom.
Na Kamcatki
se usitnjena kora mesa sa kavijarom.
|
|
