Japanski vrtovi i uopste istocnjacki nacin uredjenja prostora uvek su ostavljali izuzetno jak utisak na zapadnog coveka, svojom jednostavnoscu, deduktivnoscu, osecajem za detalje i biolosku komponentu. Takav pristup prirodi nastao je iz shvatanja da covek i priroda cine jednu celinu i da delovanje coveka mora biti u skladu sa prirodnim zakonima.
Covek zapada dugo je zeleo da "ukroti" prirodu cineci pri tome mnogo gresaka. I zaista, u tom svom htenju da ovlada prirodom dosta je uspeo, plativsi pri tome izuzetno visoku cenu, dovodeci u pitanje vlastiti opstanak.

SAVREMENO UREDJENJE PREDELA
Nova shvatanja, u kojima je dominatan zahtev da se zastite prirodni resursi, rezultirali su multidisciplinarnim pristupom, gde se zajedno sagledavaju dugorocni i kratkorocni interesi, postujuci pri tome bioloske zakonitosti. Ta shvatanja mnogo su bliza istocnjackom shvatanju prirode, tj. prihvatanju cinjenice da je covek deo prirode.

Sl.1 Prikazana je dolina recice Asaf u vreme projektovanja autoputa. Ocito radi se o tipicnom dolinskom predelu sa karakteristicnom vegetacijom i rekom koja vijugavo prolazi kroz dolinu.

Dobar primer takvog uredjenja prostora, je primer jedne deonice auto-puta Frankfurt- Vircburg, gde su uvazene prirodne komponente predela (reljef, hidrografija, klima, flora, fauna), ali i potrebe coveka za resavanjem saobracajnih problema. Interesantna je geneza toga resenja. Postajala su dva pristupa ovome projektnom zadatku. Jedan je cisto tehnicki, sa ciljem da se sa sto manje troskova izgradi ta deonica, ali ne vodeci racuna o biloskoj komponenti. Taj primer prikazan je na slici 2.

U tome slucaju autoput bi prolazio skoro pravolinijski kroz dolinu, recno korito bilo bi popunjeno, a voda Asafa sprovedena pored starog korita kao kanal. Drvece sa starih obala bilo bi uklonjeno. Ovakvo resenje, tehnicki lakse izvodljivo, zapravo je veoma lose. Pravolinijsko postavljanje vodotoka kod visokih vodostaja moze biti izuzetno opasno zbog poplava. Uklanjanjem prirodne vegetacije dolazi do promena biotopa, ali sa tim su moguce promene mikroklimatskih uslova, jer nema zastite od vetrova, kao i pozitivnog delovanja vegetacije i vode na temperaturu vazduha i zemljista.

Sl.2

Zato se prislo izradi projekta kao sto je prikazano na slici 3. Pre pocetka izgradnje puta uradjena je perspektiva buduceg pejzaza.

Sl.3

U dolinu se ulazi levom a izlazi desnom krivinom, sto cini jednu S-krivu. Meandri reke Asaf levo od auto-puta medjusobno su povezani. Lukovi Asafa desno od auto-puta sluze kao kolektori za jarkove i otkope i cevnim propustima povezani su sa drugom stranom. Postojece drvece zadrzano je gde god je to bilo moguce, a izvrsena je i dopunska sadnja. Na taj nacin sacuvan je vizuelni ugodjaj predela, a odgovarajucim biotehnickim zahvatima, minimalno su narusene ekoloske karakteristike ovoga podrucja.

POSTOVATI KARAKTERISTIKE LOKALITETA
Iz ovoga primera je ocito da je pri uredjenju predela osim tehnicke i estetske veoma vazna i bioloska komponenta, a da eventualne greske pri regulaciji mogu prouzrokovati mnoge stetne posledice.
Kod uredjenja predela moraju se uvazavati: karakteristike svakog lokaliteta, zatim da se posmatra predeo kao celina, sa uocavanjem dominantnih obelezja, istovremeno postujuci ne samo pravila estetike i pragmaticnosti, vec i zakone prirode, a kod uskladjivanja kontrasta i prirodnih odlika, ne smeju se zanemariti karakteristike biotopa; klime, reljefa, hidrografije i vegetacije.
U svakom slucaju mozemo i trebamo koristiti interesantna iskustva sa zapada ili istoka, jer je civilizacija, pored tehnicke, dobrim delom i bioloska pojava.

Sarcevic Branislav, dipl.ing.sum.
Vrnjacka Banja