Zasavica

Recica ZASAVICA, duzine 33,1 km tece severnom Macvom i juznom Vojvodinom.
Mestani je davno prozvase BAROM i pod tim je imenom dabas jedino znaju. Razlog je zeleni cilim izatkan od bujnog biljnog materijala, koji na pojedinim mestima toliko usporava tok ove recice, da se stice utisak da ona uopste ne tece. Medjutim, iako prikriveni, izvori je nesebicno napajaju svezom i bistrom vodom zivota.

U vremenu kada su nebesima vladali zmajevi Macve, Zasavicom je tekla Drina. Vremenom ju je zamenila Sava, Vile i vilenjaci... Ali opet je htela Drina
A onda su je ostavile samu, bez izvora i usca, bez toka i imena. Pomalo zaboravljenu.
Zasavica je krenula za Savom, cista i prozirna kao suza devojacka. Ni brza, ni duboka... Iz tog ogledala, nocu, izlaze razigrane senke i prilike, da velicaju prirodu. I tako vekovima...

Mirna i pitoma, kao reka ravnice, omogucila je opstanak raznovrsnom biljnom i zivotinjskom svetu. Da bi taj svet bio ocuvan, sama Zasavica i njeno priobalje, povrsine 671 ha, stavljeno je pod zastitu Drzave 1997. godine, kao prirodno dobro od izuzetnog znacaja.

Zasavica je utociste za oko 200 vrsta biljaka, 120 vrsta ptica, dvadesetak vrsta riba i isto toliko i vodozemaca i gmizavaca. Isprepletenost livada, suma, sirokih obala i same vode cine ram lepoti i raznovrsnosti sveta biljaka i zivotinja. Nesto sto je retko postoji i medju njima.

Prvenstveno je tu riba Umbra krameri kojoj je Zasavica jedno od poslednjih utocista, bez koje svet nece propasti, ali ce zasigurno biti siromasniji...

Od ostalih retkosti treba svakako pomenuti i beli i zuti lokvanj, testericu, idjirot, mesinku, linjak, mrguda, cikov, gavcicu, malog i podunavskog mrmoljka, zabu cesnjarku, capljicu, crnoglavu travarku, belu senicu, veliku strnadicu, vidru...

Medjutim, ne treba zaboraviti ni GRM ZEKE BULJUBASE u Ravnju, niti rimski grad Sirmijum, koji su davnih dana usli u istoriju ovoga kraja.
Ipak, najveca zasluga za brizno cuvanje pripisuje se uvek dobronamernim domacinima, koji uz Zasavicu i sa Zasavicom zive.

Sportskim ribolovcima je, na posebno uredjenim lokacijama, uz malo srece omogucen i ulov lepih primeraka divljeg sarana, stuke ili zlatnog karasa.
Za ljubitelje foto-safarija prava atrakcija je voznja camcima, a posebnu poslasticu za gurmane predstavlja eko-hleb i macvanska riba na talandari.

Vise os vemu svakako mozete naci i na adresi www.zasavica.org.yu!