S.Mitrovica

SPOMEN-PARK U SREMSKOJ MITROVICI
PROSTOR KAO SPOMENIK

Spomen-park u Sremskoj Mitrovici jedno je od najtragicnijih gubilista u Drugom svetskom ratu, a podignut je kao obelezje mesta gde je okupator na najsvirepiji nacin okoncao nekoliko hiljada zivota zitelja Srema.

Spomen-park je lociran pored starog pravoslavnog groblja, na terenu gde su bile zajednicke grobnice streljanih i poginulih. Podignut je 1959. godine, po projektu prof. Bogdana Bogdanovica, uz saradnju slikara Vladimira Velickovica. Otvoren je 4. jula 1960. godine.

Spomen-park u Sremskoj Mitrovici je smelo zamisljen - drugacije od tada vazece seme. Bila je to protiv teza spomenicima koji su bili soc-realisticki. Resenje je prikazalo jednu drugaciju ideju - bilo je okrenuto ljudima. Ono ce u svakom vremenu izgledati moderno. Kapital od 12 hektara, koji se retko srece u svetskim okvirima, jedinstven je slucaj i u "staroj" Jugoslaviji.

Bogdanovic je shvatio da mesto, kao spomenik, trazi vezu sa prirodom, te je prostor Spomen-parka resen kao spomenik cisto pejsaznog karaktera, skoro bez ikakvih arhitektonskih elemenata, samo sa "svetilistem" u pozadini.

Remodeliranjem terena, zemlja kao lajt-motiv je dobila dinamiku dostojnu krvave drame. Materijal za izradu je bila zemlja - zemlja kao blato, zemlja kao sremska crnica. Zemlja kao najstariji gradivni materijal je istovremeno i garancija dugovecnosti. Ona je uzdizana, slagana u humke. Od nabijene zemlje formirano je 6 humki razlicitih po velicini i grupisanih oko jedne manje pjacete, koja je povezana sa glavnim prilazom parku. Zatravljene, humke su urasle u pesaz. Svaka od njih je naglasena bronzanim plamenovima i posvecena jednoj od grupa streljanih na jedan dramatican nacin manifestuje snagu i pijetet.

Humke sa plamenovima i crkvom u pozadini

Urna u spomen-parku u Sremskoj Mitrovici

Urna od kovane bronze, lepotom oblika i materijala, kao i odgovarajucom plasticnom formom, deluje svecano i dramaticno. Kov njene povrsine, po lepoti teksture, nosi u sebi nesto od finoce umetnickog rada.

Projekat rekonstrukcije parka uradjen je 1979. godine. Posle rekonstrukcije i konacnog oblikovanja, Spomen-park u jos vecoj meri postaje spomenik ljudima. Postaje mesto gde ce se okupiti, prosetati, posedeti, ali i svratiti u svetilisni deo, koji je dopunjen jos dvema humkama sa ciljem da se odvoji u vecoj meri, da postane kompaktniji, celovitiji.

Ispred njega je dodat lavirint od zelenila, koji je zamisljen kao mesto gde ljudi, pre ulaska u svetiliste, treba malo da se zaustave, da sporije hodaju, jer ulaze u sveto mesto. Da nadju put.

Zeleni fond Spomen-parka je znatan: Ukupno 107 razlicitih vrsta liscarskog i cetinarskog drveca i siblja, a u glavnom dominira visoka vegetacija. Vegetacija je rasporedjena u pejsaznom stilu, sto u potpunosti odgovara koncepciji samog Spomen-parka.

Na teritoriji parka zastupljeno je 13 endemskih i reliktnih vrsta, od kojih vecina potice iz tercijara. Od autohtonih tercijarnih vrsta moze se izdvojiti panciceva omorika (Picea omorica Purkyne).

Zbog istorijske vrednosti od posebnog znacaja, Spomen-park u Sremskoj Mitrovici ima svojstva koja ga svrstavaju u kategoriju "spomenika kulture".