|
 
|
ali niko nam nije znao reci kako je planina dobila ime. Golija sigurno nije GOLA planina. Sume su mestimicno prave prasume, a livade u visim delovima su bogate socnom travom i ostalim livadskim biljem. |
|
Kamenjar je tesko videti, a na vrhu nema ni kamena sto ga je za opkladu izneo neki Janko, po kome je najvisa tacka dobila ime - Jankov kamen. Ova GOLEMA planina je najverovatnije dobila ime zbog svoje velicine. Ogromna prostranstva, ostra klima i guste sume su razlog da mestani cesto kazu NE ZNA GOLIJA STA JE DELIJA. Bez terenskog vozila ili dobrog konja planinu je tesko preci, tako da se i planinari ovde mogu tesko sresti. Najvisa tacka planine je zaravnjen, neuocljiv Jankov kamen, visok 1833 m. Zbog nepropusne geoloske podloge i obilja padavina, planina je bogata vodom. Leta su sveza, a zime hladne sa puno snega koji se ovde dugo zadrzava. Pricaju seljaci da je da je sneg bio toliko velik, da su u prolece nasli ralo na vrhu bukve... Srecom, na Goliji nema vetrova i smetova koji mestanima i turistima na obliznjem Kopaoniku zagorcavaju zimu. Usled znatnog mediteranskog uticaja klima u dolinama Ibra, Studenice i Moravice je znatno prijatnija. Na Goliji uspevaju zitarice, krompir, ima dosta vocaka, a poslednjih godina se povecava i broj malinjaka. Ipak, ovo zemljiste najpogodnije je za sume i livade. U nizim delovima planine preovladjuju hrastove i borove sume, a u visim delovima su mesovite sume jele, bukve i smrce. Kazu da se najlepse sume smrce u Srbiji nalaze bas na Goliji. zanimljivi su varijeteti smrce koji neodoljivo podsecaju na omoriku. Dva takva primerka rastu pored Golijske reke i zasticena su. Na goliji postoje tri rezervata prirode koji su pod zastitom. Kompleks mesovitih suma jele smrce i bukve na lokaciji iznad Ljutih livadaje zasticen na povrsini od 30 ha jos od 1950. Zasticen je i rezervat suma smrce, jele i bukve na prostoru od 8,5 ha u blizini Jankovog kamena. |
| Dajicko jezero je tresetiste koje se polako pretvara u baru... Sumari kazu da su do sezdesetih godina postojala tri nivoa jezera, i da je imalo redovan dotok vode. kada je pored jezera prosao put Ivanjica - Sjenica, voda koja se slivala u jezero pocela je da otice kanalom, a jezero da se smanjuje. Pored jezera je cesma posvecena Vlastimiru Parazanovicu, pioniru sumarstva ovoga kraja. Na njoj pise:"KADA BI SVAKI COVEK ZNAO KOJE JE DRVO NJEGOVO, NIKADA GA NE BI POSEKAO". |
 |
||
 Na jednom uzvisenju, na oko 1300 mnv nalazi se prirodni fenomen, Okruglicko jezero. Nivo jezera je stalan jer ima redovan dotok iz podzemnih izvora. Na planini ima puno izvora dobre, pitke vode. Putnici koji od Ivanjice podju ka Golijskoj reci obavezno zastanu pored izvora iz koga izviru muska i zenska voda. iz jedne cevi izvire u jakom mlazu hladna, muska voda. odmah uz nju nalazi se druga cev iz koje, u slabom mlazu, tece toplija, zenska voda. Zanimljiv je i izvor Studenice. Ova reka izvire ispod vrha Odvracenica, koji se nalazi na visini 1674 mnv. Vrh je dobio naziv jer vodu izvora "odvraca" u tri sliva. U podnozju Golije se nalaze znacajni ostaci srpske srednjevekovne drzave: prestonica Ras, gradovi Maglic i Brvenik, manastiri Sopocani, Djurdjevi stupovi i pre svega Studenica, u dolini istoimene reke. Sama Golija Vladarima nije bila zanimljiva, ali je narodu uvek pruzala sigurno utociste. |
|
